Tag fit devojka

Ona je nastavila da ga iznenađuje svojim prljavim rečima i droljastim ponašanjem!

„Ovaj kurac je moj“, odgovorila je Zorana, omotavši usne oko njegovog debelog kurca i divlje ga progutavši.

Prodrkala ga je nekoliko puta pre nego što je pogledala u njegove oči. „Zauzimam ovaj kurac kao lično moj. Sada lezi.“

Pre nego što je Milan uspeo da odgovori, ustala je, gurnula ga nazad, a zatim na leđa sve dok nije dopuzala po njemu, prstom klizeći po zategnutim grudima pre nego što ga je ponovo poljubila. Bez reči, namestila je njegovu kitu tačno na ulaz njene pice i nasela na njega uz jauk sreće.

„Uhhhh“, jauknuo je i Milan, konačno uhvativši rukama njene bokove.

„Moram se priviknuti na njega.. tako je jebeno… Uhhhhh… Jebote … tako sam napaljena“, govorila je Zorana seksi glasom pre nego što ga je povukla, a zatim ga napala jezikom, oblizavši mu lice, bradu, obraze… „Bože, imaš dobar ukus.“

„Nisam imao pojma da si… da me ovako želiš…“, rekao je Milan i dalje u šoku.

Naravno, uvek su bili razigrani i koketni, ali on nije imao pojma da ga Zorana želi na ovaj način. Neizmerno ga je uzbudilo što ju je video tako gladnu i agresivnu.

„O, bože. Tako ću te dobro jebati. Želim da mi jebeš pičku tako jako da me celo telo zaboli“, rekla je Zorana nemilosrdno ga ašeći

Njeno telo se zgrčilo i savilo dok ga je jahala. „Ali nemoj misliti da ćemo završiti nakon što ja svršim. I mojoj guzi je potrebno dobro jebanje.“

„Aahhhhhh“, zajecao je Milan privukavši je k sebi i snažno je poljubivši.

Oboma se već stvarao znoj na telu dok ga je Zorana nemilosrdno jebala. Posmatrao je kako joj se telo savija, a njene čvrste pločice postaju jasno vidljive svakim pokretom njenih kukova unapred.

„Tako si jebeno vlažna…“

„Znam. Činiš me tako jebeno vlažnom. Kapljem već više od sat vremena“, rekla je Zorana uhvativši šakom njegovu kosu i uvukavši ga u svoje telo. Njen orgazam se brzo približavao. Milan je primio poruku, obujmivši je rukom kad je počela da drhti i da se trese.

Grizla je njegovu usnu dok joj se telo sve više napinjalo. Dodatno se spustila na njega i počela da lupa pičkom po njemu dok joj je orgazam preplavio telo. Uhvatila ga rukama oko glave, uvukavši ga u grudi pre nego što je glasno zastenjala!

Nakon nekoliko dugačkih sekundi prestala je da vrišti kad joj je orgazam završio.

„Isuse Zorana“, rekao je Milan puštajući da mu ruka sklizne do njenog dupeta.

To dupe kome se oduvek divio. Bilo je tako ukusno na dodir. Konačno ga je pustila i pogledala ga dok je sedela na vrhu. „Nisam završila“, rekla je Zorana teško dišući, a grudi su joj se dizale gore-dole.

„Mislim da sam se zaljubio“, rekao je Milan pre nego što su se poljubili, prvi put, nežno i toplo.

Nežno ga je držala za lice gledajući ga u oči. Bili su oznojeni, gladni za još, napunjeni energijom.

„Dobro“, rekla je Zorana pre nego što ga je primorala da se spusti na pod. „Sada mi daj svoju spermu.“

„Kakva si đavolica jebote“, rekao je Milan voleći ovaj prljavi govor svoje koleginice sa posla.

„Treba mi to u sebi“, reče Zorana, ponovo počevši da ga jaše.

Trljala je i milovala donji deo stomaka da mu pokaže gde želi. „Ovde želim tvoju vruću spermu!“

Srećom po Milana, njegovo uzbuđenje bilo je blizu vrhunca kada je Zorana konačno doživela orgazam, pa je bilo lako vratiti se tamo s obzirom da je sada čvrsto stezala njegov kurac svojom pičkom.

Zarežao je poput životinje, držeći je rukama za bokove dok se zabijao u seksi brinetu, besno istovarajući svoju spermu. Nakon nečega što mu se činilo kao večnost, pao je na pod i duboko uzimao vazduh dok se oporavljao od orgazma. Kad je konačno stekao dovoljno snage, podigao je pogled prema nasmejanoj ženi i nije mogao da se suzdrži od smeha.

„Šta je to bilo jebote?“ Upitao je Milan uživajući u naknadnom sjaju.

Pomerio se na lakat da bi se približio koleginici, ali ona je odmahnula glavom i ustala, a njegov penis je skliznuo iz nje i udario ga šamarom u stomak. Stavila mu je stopalo na grudi dok je stajala iznad njega i gurnula ga nazad. Milan nije bio siguran gde da pogleda, na njenu iskorišćenu pičkicu koja je izbacivala spermu niz njene noge ili prema njenim očima ispunjenim požudom.

„Rekla sam ti da je tvoj kurac sada moj!“, odgovorila je Zorana sa osmehom pre nego što je skinula nogu sa njegovih grudi i pustila ga da ustane. „Sada, moraš da me jebeš u dupe. Možemo ići kod mene, nije daleko.“

„Mogli bismo to da uradimo ovde“, rekao je Milan krećući se prema njoj, ali se ona okrenula i krenula ka svom ormariću.

„Ne, ne ovde“, rekla je Zorana, ali je zastala kada je osetila Milanove ruke oko struka, a zatim i njegovo telo uz njena leđa. To je neverovatno za Milana jer je u trenutku shvatio da je savršena za njega. Ona je bila ono što je tražio, savršeno odgovara njegovom životu. Ona je bila sve što je želeo od partnera.

„Savršena si. Udaj se za mene“, rekao je Milan iz vedra neba.

Gledajući ga preko ramena, nasmešila se. „Premlada sam da bih se udavala. Uostalom, ne seri Milane, tek smo se jednom kresnuli“, rekla je Zorana samouvereno, ali se topila u njegovim rukama.

Niko drugi je nije naterao da se ovako oseća. Sada je to znala. „Ne, nisi premlada, i ne ne serem“, rekao je Milan pre nego što je vratio ruku, a zatim je privukao da je poljubi. To je bio najljubazniji poljubac koji su ikada doživeli.

Zastali su na trenutak, ceo njihov svet se u trenutku promenio.

„Idemo kući“, rekla je Zorana tiho. „Moje dupe te treba.“

Energični, njih dvoje su se obukli, prikupili stvari i otišli do Zorane da nastave započeto u kancelariji.

Zar je potrebno reći da je anal počeo čim su zakoračili u njenu kuću? Jel je potrebno reći da je vrištala osećajući ga u svom uskom anusu? Ma ima li uopšte smisla objašnjavajući da joj je napunio čmar spermom a potom je hranio njome?

Niko od njih nije znao šta budućnost nosi, ali su bili željni i nestrpljivi da saznaju.

KRAJ

Zorana je stajala gledajući svog kolegu sa posla, Milana, dok je pratio profesorku Marijanu do njenog automobila. To je bio svakodnevni ritual njih dvoje, Marijana je opasno volela da je prati napucani Milan i to uvek posle 18 sati kada je završila posao za taj dan.

Bio je to mišićni snop od 190cm, sa raskošnim licem, tamno smeđe kose i snažne vilice. Zorana ga je poznavala nekoliko godina i Milan je bio taj koji joj je rekao cake i po koji dobar savet kada se prijavila za posao. Takođe nije štetilo ni to što je ‘politički korektan’ univerzitet želeo više žena u timu obezbeđenja. Milan i Zorana su se dobro slagali, imaju mnogo toga zajedničkog.

Sa samo dvadeset dve godine Milan je imao svet pod nogama, sa velikim brojem žena koje su mu se bacale u krevet. Smanjio je broj predmeta koje je pohađao za svoju poslovnu diplomu kako bi mogao da radi i zaradi dovoljno da ima za sebe i sve što mu treba.

Sa obzirom na to da je bio odličan student, leteo je kroz predmete i po svemu sudeći sledeće godine će diplomirati. Zorana je imala dvadeset godina, prosečne visine, ali bila je fit i atletska. Jednostavno je uvek bila u nekom ritmu treninga, ne želeći da se ikada ‘opusti.’ Ona se pridružila timu za obezbeđenje na Univerzitetu u poslednjih devet meseci, kako bi joj pomoglo da plati svoje studiranje. Takođe nije štetilo što je mogla da koristi novac za kupovinu ne samo odeće, već i nekih seksi igračaka koje je oduvek želela.

Bila je to dobra šema – Univerzitet je dobijao jeftinu radnu snagu, čuvana je biblioteka, zgrada glavnih kancelarija, zgrada za tehnologije u kojoj su bili smešteni svi studentski računari, glavni parking i kafeterija. Bio je to samo mali deo kampusa, ali dovoljan za dva čuvara. Bila je u grupi sa Milanom četiri večeri nedeljno, sa jednim naizmeničnim vikendom.

Gledajući Milana kako odmahuje Marijani, Zorana se nasmešila kad je pobliže odmerila dotičnu. Mogla je da vidi zašto ju je otpraćao svaki dan. Marijana je bila zapanjujuća. Bila je to mlada predavačica sa poslovnog fakulteta, a sa tridesetak godina, sa dugom plavom kosom, prelepim očima i punim usnama, bila je prava ribetina.

Njena figura, pa… to je bilo nešto za pogledati. Nije se oblačila skromno, Marijana je nosila uske haljine koje su pokazivale njene zavidne obline. Više je ličila na manekenku ili porno zvezdu nego na predavača na prestižnom univerzitetu, sa ogromnim grudima, uskim strukom, okruglim bokovima, neverovatnim dupetom i nogama kojima nije bilo kraja.

Ta njihova rutina je bilo nešto za šta je volela da ga zadirkuje. „Mislim da joj se sviđaš“, rekla je Zorana uz smeh.

„Khm“, rekao je Milan sa tim izrazom neverice. „Ona nije ništa drugo do ljubazna i fina. Znaš da je dobra prema svima.“

To je bila istina. O Marijani su svi govorili u superlativu i ona je zaista bila fina. Ali to ipak nije sprečilo Zoranu da zadirkuje Milana. Tako je bilo zabavnije. Imali su super odnos i mogla je da ga zadirkuje, bez da on to ikada shvati na pogrešan način osim nevinog zezanja. Mada, osećala se zaštitnički prema njemu na neki način, iako nije da mu je to zaista trebalo. Oni su bili dobar i efikasan tim, što je ona htela da zadrži.

„Želiš da je jebeš“, pitala je Zorana gurnuvši ga dok su počeli patrolirati praznom poslovnom zgradom. Zaključali bi sve i uverili se da su sva svetla ugašena.

„A ti ne bi?“ Upitao je Milan dok su ulazili u zgradu. „Video sam te kako buljiš …“

„Nikada nisam rekla da ne bi“, odgovorila je Zorana nasmejavši ih oboje.

Udarila ga je po guzici kada je prošao i pogledala ga kao da se ništa nije dogodilo. Imao je sjajno dupe i nije bilo šanse da se toga odrekne. Kad je prošla pored njega kako bi došla do prve sobe, Milan joj je uzvratio, ošamario je po čvrstom, okruglom dupetu i ova mu se potom isplezila. Bilo je razigrano između njih i baš joj se to dopadalo.

Imali su toliko toga zajedničkog, prijatelji bi često pitali da li su par, da bi bili razočarani kada su odgovorili negativno. Ali ipak je bilo zabavno. Njih dvoje su proverili zgradu i zatvorili je, čvrsto je zaključavši nakon jednočasovnog obilaska svake sobe i sprata u zgradi na pet nivoa. Vratili su se nazad u svoju kancelariju u blizini biblioteke da pojedu nešto i skinu opremu pre nego što su se vratili da preuzmu ostale obaveze.

Sledećih trideset minuta je proletelo i pre nego što je to shvatila, Zorana se vraćala da patrolira njenim područjem. Usput bi se sastala sa Milanom, često bi zajedno zatvarali biblioteku, a zatim bi se vraćali u kancelariju.

Ne želeći da gubi vreme, Zorana je podigla glavu prema Milanu dajući mu znak da je otišla, a on je učinio isto, oboje se nasmešivši jedno drugom. Zgrabila je svoju lampu i radio uređaj pre nego što je izašla.

Dok je odlazila iz kancelarije, primetila je ženu koja je prolazila pored. Bilo je čudno, sa obzirom da niko obično nije silazio u kancelariju obezbeđenja tako kasno u noć. Krupnija žena koračala je prema njoj, sa osmehom na licu. Zorana ju je poznala, bila je to nešto starija devojka od nje koja je gotivila Milana i već neko vreme je ćaskala sa njim.

Njeno ime je bilo Danica, a ona se skontala sa Milanom kada su zajedno bili na istom izbornom predmetu. Imala je par kilograma viška, sa stomačićem, nije bilo šta loše u tome naravno jer Danica je bila veoma lepa. Imala je anđeosko lice, lepe oči i divan osmeh.

Uvek direktna i nasmejana je način na koji ju je većina ljudi opisivala. Noseći pleteni top i farmerke koje su joj grlile ogromne noge i dupe, Danica je izgledala prilično prijatno, čak i ako su patike izgledale neumesno.

„Zdravo“, rekla je Zorana pre nego što je Danica stala ispred nje.

Danica je bila u kasnim dvadesetima, a tračevi po kampusu su bili da se razvela i pokušavala da se ponovo vrati u život i nametne se kao računovođa.

„Zdravo!“ Danica je rekla sva ispunjena i uzbuđena. „Da li je Milan unutra?“

Bilo bi savršeno kad bi znala kakva je njihova veza, ali činilo se da je Danica uvek bila diskretna i tajnovita. Danica je doduše znala da izgubi kontrolu i na silu poljubi Milana na nekoliko kasnih zabava, na njegovu nesreću jer on to nikada nije tražio od nje.

Zorana je znala da mu se sviđa kao prijateljica, ali ne na drugi način, sa obzirom da je bila previše naporna i prezahtevna. Danica je jednog dana poludela kada ju je Milan zamolio da drži ruke uz sebe. Iako bi većina momaka prihvatila njenu ruku u svoju, Milan je bio drugačiji što je Zoranu veoma impresioniralo.

„Zapravo jeste“, srećno je odgovorila Zorana. „Uđi. Biće srećan što te vidi.“

„Hvala“, rekla je Danica srećno pre nego što je ušla unutra.

Nije bilo načina da Zorana obriše osmeh sa lica, biće tako dobro. Zorana je čekala da Danica nestane pre nego što se ušunjala da ih špijunira. Znala je da Milan nije toliko loš da osuđuje druge, posebno kada su žene u pitanju, ali je mrzeo pogrešne stavove i osećao je da Danica samo takve i ima.

Zao osmeh joj se nadvio na licu. Bilo je vreme da bude tiha i da uživa u predstavi koja je bila zagarantovana!

KRAJ 1. Dela