Muškarci uvek dele žene na one koje su dominantne gospodarice i one koje su pokorne robinje. Ja sam kombinacija obe strane i zbog toga imam toliko obožavtelja i muških ali i ženskih. Po potrebi sam veoma dominantna, stroga i nadmena.. ali nisam ništa lošija ni u ulozi potlačenog roba. Na tebi je da izabereš onu koju želiš.
Bila je sredina juna i automobil se kretao kroz pokrajinu Jorkšir. Krajolik napolju je bio jednostavno divan. Bilo je kako kažu “klasično englesko vreme”, sa laganim prohladnim vetrom i suncem koje se povremeno pojavljivalo između gustih oblaka.
Ona se okreće i gleda svog Gospodara kako vozi crnu limuzinu krivudavim seoskim putevima. Tog jutra ju je probudio, naredivši joj da se spremi i da obuče haljinu koja je juče stigla poštom. Nakon što je spustila slušalicu, ustala je iz kreveta, dugo se tuširala i izašla da otvori paket.
U početku je bila u panici gledajući malu haljinu koja je bila skoro prozirna sa cvetnim dezenima, a on joj je naredio da ne nosi grudnjak ni gaćice. Obukla je haljinu, obula je potpetice i našminkala se, a zatim je stala ispred ogledala da se pogleda i pocrvenela je jer joj je haljina jedva dosezala do kolena.
Kroz haljinu niko nije mogao da joj vidi bradavice ni pičkicu, ali na dobrom, jakom osvetljenju svi bi mogli da shvate da je gola!
Sada u automobilu, pod suncem i oblačnim nebom, uživala je u svom malom putovanju, takođe joj je bilo drago što je u pitanju selo i nema mnogo ljudi u blizini da je gledaju u njenoj haljini.
Otprilike sat i po kasnije, odjednom, Gospodar je skrenuo sa glavnog na neki omanji puteljak. Zaustavljajući automobil, okrenuo se prema njoj sa velikim osmehom na licu. Kad god joj se tako osmehne, ona zna – nešto će se dogoditi…
„Uživaš li u vožnji?“ pita Gospodar.
„Da, baš je priroda lepa …“ odgovara Adrijana.
„Pa, želim da učinim da još više uživši u vožnji!“ i dok to govori, naslanja se i uzima malu plastičnu kesu sa zadnjeg sedišta i daje joj je.
Radoznalo se pitajući šta je unutra, ona otvara kesu i vadi ono što se čini kao malo plastično jaje sa zakačenom uzicom, zajedno sa kutijicom veličine zippo upaljača.
„Stavi ovo u sebe draga moja“ naređuje joj.
Ona uzima jaje, na trenutak ga iznenađeno pogleda i potom bez pogovora širi noge i ubacuje nepoznato jaje u svoju mladu vaginu. Sa haljinom koja je jedva dosezala do kolena i nosi činjenica da ne nosi gaćice, ubacivanje jajeta je bilo vrlo lako. Rukom proverava da li je jaje tamo gde ga želi.
„Ne, to nije dobro, jaje je preduboko u tebi, približi ga svom otvoru!“ rekao je.
Bez reči, Adrijana stavlja prst u sebe, približava jaje svom otvoru, sledeći njegovo naređenje. Kada je završila, on ponovo rukom proverava da li je jaje tamo gde ga želi i zadovoljan, uzima pomenutu kutijicu u kojoj je zapravo bio maleni daljinski upravljač.
Bez reči, vraća automobil u pogon i odlazi na glavni put. Adrijana je iznenađena. Može da oseti malo jaje u sebi, ali ništa se ne dešava. Pita se kada će da ga uključi ali njega tada zanima samo vožnja i brzo, ona to zaboravlja. Sve dok… 
Vozili su se skoro sat vremena kroz predivne predela i ona nije primetila ruku gospodara dok ju je skidao sa volana da bi uključio daljinski upravljač. Odjednom je počela da oseća malo zujanje u sebi. Vrlo, vrlo tiho zujanje.
On i dalje vozi ne gledajući je, ne skidajući pogled sa puta, ali se malo osmehnuo. Dugo vremena malo jaje je zujalo u njoj. Nije dovoljno da je potpuno napali i dovede je do orgazma, ali dovoljno da u njoj stvori taj lep osećaj.
Međutim, posle nekog vremena, ovo malo jaje je sve više napaljuje. Sada se bori sa željom da si dopusti da dođe do tačke kada bi sebi mogla dopustiti to zadovoljstvo svršavanja, i bez razmišljanja dovodi ruke do svoje pice i počinje polako da se masira.
„NE! Ne radi to!“ – viknuo je na nju i za trenutak sklonio pogled sa puta usled čega je propustio da se zaustavi na znak stop na raskrsnici … a tamo je naravno bio parkiran policijski automobil!!!
„Žao mi je gospodaru!“ – izvinjavala se dok je on usporavao i ubrzo se parkirao sa strane jer mu je policijski auto signalizirao.
„Ššššš! Tišina!“ rekao je, „zatvori noge i ne pravi zvuk sa njima!“
Adrijana zatvara noge, neposredno pre nego što oseti kako jaje u njoj vibrira kao ludo. Gospodar je uključio uređaj na maksimum! Efekat na nju je bio poražavajući. Ona će jebeno svršiti. Toliko ju je zadirkivalo malo jaje koje vibrira u njoj, da je bilo nepodnošljivo.
„Dobro jutro gospodine, mogu li dobiti vašu vozačku i saobraćajnu dozvolu, molim vas?“ pita policajac na prozoru.
Vrlo mirno, spušta prozor i policajcu daje papire. Ali za Adrijana to nije tako lako, jaje u njoj je potpuno izluđuje. Ubeđena je da zujanje jajeta mogu svi da čuju. Ona ne zna kako da se nosi sa ovim. Želi da svrši, ali policajac koji gleda papire njenog gospodara čini je nelagodnom.
Zaista treba da svrši, jaje je tako efikasno u njoj. Policajac primećuje da je gospodar osoba od važnosti i vraća mu papire sa zahtevom da bude malo pažljiviji. Izvinjavajući se, Gospodar ga uverava da se to više neće ponoviti, i ubrzo pali automobil i kreće u vožnju gledajući u ogledalo da vidi da li ga je policajac sledi.
Zadovoljan što policajac ostaje na raskrsnici, okreće se i na trenutak je pogleda svojim tamnim očima pre nego što se vrati pogledom na put.
„Mala, umalo si nas uvalila u veliku nevolju malo pre“ zaustavlja auto na malom putu koji vodi ka nekom selu.
Videvši ovo, Adrijana, koja se i dalje bori s potrebom da svrši, gleda svog gospodara, vrlo zabrinuta …. „Žao mi je gospodaru!“ ona počne da govori, ali on je zaustavlja prekornim pogled i ponovo nastavlja vožnju…
Zaustavivši se ispred zgrade koja liči na lokalni restoran, okreće se i gleda je sa još jednim svojim osmehom, „dozvoljavam ti da nešto pojedeš.”
Uplašena od moguće kazne, ona žuri iz automobila. Na svojim visokim potpeticama, kratkom haljinom, i jajetom koje još uvek bruji u njoj, Adrijana je veoma teško hodala. Nekoliko puta je osetila kako jaje počinje da joj izmiče, tako uzbuđena i tako mokra, ali vrlo tiho i diskretno, gura jaje nazad u sebe, pazeći da je niko toliko ne primeti.
Toliko joj treba da svrši, toliko da je boli, a bradavice su joj bile tako tvrde i uspravne da ih svako može jasno videti kroz njenu haljinu. Zagrlivši je oko struka, otvara vrata i uvodi je unutra; ugledavši ih mladi konobar kreće prema njima i vodi ih prema slobodnom stolu. Predao im je jelovnike, i odmakao se čekajući da naruče.
Kraj 1. Dela