Veslo i sve njegove Čari 3. Deo

gutaj spermu robe

Veslo i sve njegove Čari 3. Deo

Please complete the required fields.




„Želim tvoje lice dole u tom neredu. Pogledaj to. ODMAH.“

Šta dođavola? OK, šta god, pokoravaću se dok ne budem mogao da donesem odluku. I tako… počeo sam da se saginjem. To mi se činilo toliko pogrešnim, da mi je trebalo mnogo snage i volje samo da bih se počeo kretati, početi saginjati i pomicati lice prema podu. Svaki deo mene je želeo da se odupre. Još uvek nisam bio siguran zašto to i dalje radim, osim želje za nečim novim, početne želje da se pet nedelja svakodnevno pokoravam ovoj mladoj ženi.

– Da, gospođice Sara. Iznenadilo me je što sam to rekao. U ovom trenutku mi se činilo automatskim, urezanim u mene. Savijao sam se dok mi lice nije bilo par cm od mog nereda na veslu. Odjednom sam osetio Sarinu ruku na potiljku, snažno me gurajući, spuštajući. O moj bože, miris. Bilo mi je gadljivo.

„Rekla sam licem u tvoj jebeni nered, robe.“

Zadržao sam dah. Miris, tako blizu, ubijao me je, a Sarina ruka na potiljku me je svakom sekundom činila besnijim. Zvuk njenog glasa postajao je više od iritantnog. Pokušavao sam da je ne mrzim.

„Da li si me čuo?“

Nisam želeo da otvorim usta. Nisam mogao da se borim protiv toga zauvek. Morao bih ili da počnem da se pokoravam, ili da samo kažem Sari da je sve gotovo. Ipak, nešto iznutra me nateralo da odgovorim, neki ukorenjeni instinkt.

„Da-da. Da, gospođice Sara.“ Iza toga nije bilo emocija. Reči su se osećale mrtvima. Udišući miris sperme, trudio sam se da budem miran. Sara bi opustila stisak na mojem vratu, i svaki put kad bi to učinila, pokušavao sam da smirim svoj bes, pokušavao da ga ignorišem, ali svaki put bi opet stegnula stisak.

Duboko sam udahnuo, što je pogoršalo stvari, i pokušao sam da ne gunđam.

„Robe.“ Govorila je direktno i odlučno, pravo u moje uho. Sara je uvek bila opasna, i više nego ikada u mojoj istoriji s njom, mogao sam da čujem njen vrlo blagi akcenat u njenom glasu. „Podsetiću te na neke stvari o kojima moraš odmah da razmisliš. Ti. Jesi. Moj. Rob. Ti si MOJ rob. POSEDUJEM TE. Posedujem tvoje telo. Posedujem tvoj um. Ti si MOJA imovina i neću te pustiti. Nećeš pobeći, pa nemoj ni RAZMIŠLjATI da ovo sada prekineš. Ne odgovaraj, samo slušaj. “

Duboki uzdah. Navikao sam se na ovaj miris, ali ne i na ova osećanja. „Znam da je ovo čudno, teško vreme za tebe. Postoji razlog zbog kojeg robovi ne svršavaju često. Ali ti si mi isto toliko rob nakon ejakulacije kao i pre. Ako tvoje ropstvo zavisi od seksualnih osećanja da bi se pokrenuo, pa to zapravo i nije nikakvo ropstvo. Ono što trenutno osećaš, ova pobuna u tebi, privremena je.. “

Toliko sam želeo da se podignem i zgrabim Sarinu ruku, sklonim je sa svog vrata i podignem lice izvan ove sperme. Mrzeo sam osećaj njene ruke na sebi. Mrzeo sam to. Ukorenjena poslušnost me jedino sprečavala da to učinim.

„Ovo je važno vreme za tebe, robe. Najvažnije vreme.“ Koliko god mi je bilo mrsko da klečim ovde s licem u svom semenu, učinio sam mnogo teže stvari za Saru. Predobro sam sebe poznavao. Koliko god se osećala ogorčeno, koliko god izgledala mrtva kao moj uobičajeni pokorni nagon, nisam bio borben ni ratoboran.

Po svaku cenu sam izbegavao sukob. Takva sam osoba bio. Nisam hteo da odgurnem Sarinu ruku, ustanem i zahtevam da se prekine ovaj aranžman o ropstvu upravo ovde i upravo sada. Znao sam da ću razmisliti i dati sebi vremena. Ali u tom trenutku sam se borio sa sobom. Naježio sam se i umro unutra. Penis mi je visio mlitav, čudna i vanzemaljska senzacija. Osećao sam se praznim.

„Ko si ti?“

Duboko sam uzdahnuo. „Ja sam vaš rob, gospođice Sara.“

„Ko te poseduje?“

„Posedujete me VI, gospođice Sara.“

Za razliku od ranije, reči su se osećale beživotno u mojim ustima.

„Eto, a sad moraš još nešto da uradiš. Napravio si nered na ovom veslu. Očekujem da sve oblizeš i progutaš.“ Odjednom je moja strategija pasivnog prihvatanja došla do krizne tačke. Moja trenutna reakcija je bila oh, ne, nikako, jebeno, apsolutno ne, nikad za milion godina, moraš da se šališ, nema šanse da to učinim, ne, neću to učiniti . ne ne ne ne ne!

Ono u šta se ovo zapravo prevelo bilo je guranje mog vrata prema Sarinoj ruci, najjače što sam mogao, dok sam ispuštao glasan, očajnički jecaj kroz zatvorena usta.

“ STOP!“ Sara me je tako čvrsto uhvatila za vrat da sam osetio neku vrstu oštrog nervnog bola. Njen palac i mali prst duboko su se zarili u moj vrat. Kad je napokon opustila ruku do njenog uobičajenog čvrstog stiska, laknulo mi je, ali dugotrajni bol me zapravo ostavio da jecam.

„Tako rob nipošto ne sme da reaguje! Da li razumeš?“ Samo sam nastavio da plačem. „Dopustila sam ti da doživiš orgazam. To je privilegija. Nisam ti morala dozvoliti. To nije nešto na šta imaš pravo. Ali kad to učinim, ti to poližeš. To rade robovi. Sad, pritisni jezik na jebeno veslo, pravo u svoj nered “.

O bože, možda sam se trudio da je ne mrzim, ali nisam uspeo. U tom trenutku sam je mrzeo. Zvučala je tako vlastodušno, glas joj je ridao, nikako nisam to hteo uraditi.

„SADA, Robe.“ Nije se moglo izbeći. Koliko god sam se toga plašio, prezirao sam sebe zbog toga i mrzio Saru što me je na to naterala, spustio sam lice i pritisnuo jezik uz tvrdo drveno veslo, u svoj nered. Gorka, slana, ljigava, odvratna. Neka vrsta hladnoće prošla mi je celo telo… drhtao sam. Sara me uhvatlai za vrat malo čvršće i rekla: „Sad progutaj ono što ti je na jeziku“. sperma na usnama roba

Podigo sam jezik sa vesla, a stvari na mom jeziku ostale su zalepljene za drvo u lepljivoj, žilavoj vezi. Kukao sam, a Sara se nasmejala. Nekako sam spermu ubacio u usta. Iskreno sam pokušao da progutam, ali iz nekog razloga mi je sva pljuvačka u ustima nestala.

Nekako sam gurnuo sluz prema zadnjem delu grla, ali jednostavno se zalepila. Trudio sam se i trudio se, osećajući se sve više i više odvratno. Konačno, stvorilo se malo pljuvačke. Pokušao sam ponovo da progutam – ali jednostavno nisam uspevao.

Tekstura je bila grozna, možda i gora od ukusa. Bilo je poput šlajma, ali nekako još gore. Konačno sam ponovo progutao krenulo je dole. Deo je prošao a deo se zaglavio u grlu. Bio sam jadan, postiđen i zgađen. Sarina ruka na mom vratu bila je stalni podsetnik na moje poniženje.

„Sad još malo liži i progutaj.“ Glas mi je zadrhtao. „Da, gggospođ… Sara.“ Pritisnuvši jezik o veslo, lizao sam. Problem je bio u tome što je moj jezik samo gurnuo celu spermu ka napred. Morao sam zabiti jezik u sredinu, povući ga nazad, pokušati ponovo. Trebalo je dosta truda, a uspeo sam samo da ubacim malo toga u usta.

Držao sam je u sebi, obrađivao je prema zadnjem delu jezika, i dalje gadljiv kao i pre, i pokušavao da progutam. Posle još petnaest ili dvadeset sekundi, većinu toga sam pokupio.

„Opet!“ gutaj spermu robe

O dragi bože. Ovo je bilo tako grozno. Sperma se utiskivala u rupice na veslu i razmazivala se po celom drvetu mrljajući crnu boju. I sve je to ulazilo u mene. Sarina ruka me ponovo stegnula za vrat. Nakon što sam ovaj put konačno progutao, progovorila je. „Robe, znaš da te neću pustiti dok ti svaki poslednji delić ove sperme ne bude u stomaku. Tamo gde i pripada.“

Duboko sam udahnuo. Nešto u vezi sa onim što je rekla i kako je rekla me je jako pogodilo. Bilo je to preopterećenje ponižavanjem. Ispustio sam mali jecaj, pa još jedan, i tada sam tek mogao da govorim. – Znam, gospođice Sara.

„Opet.“ Još jedno lizanje, još jedno umalo povraćanje, još jedan odvratan pokušaj gutanja, još jedna borba za njegno spuštanje niz grlo. Strašno, apsolutno grozno.

„Još jedan liz, Robe.“

Još jedan liz. Pokušao sam malo veći. Bilo je užasno. Trebalo mi je zauvek da progutam, i shvatio sam da ne mogu toliko da uzmem odjednom.

„Još jedan. Ne žuri se, Robe.“ O Bože. Bar sam prestao da plačem. „Još jedan liz, Robe. Ovo su pravi robovi. Navikni se.“

I nešto je počelo da se okreće. Sarin tanak, visok glas, ono što je samo minut ranije zvučalo tako prelično, tako rešetkasto, sada je zablistalo samo dodirom autoritativnog, zapovedničkog glasa kojeg sam se setio.

– Da, gospođice Sara. I dok sam ponovo spuštao jezik, ližući malo više sperme, osećalo se malo manje kao užasan posao, a malo više kao prilika da je poslušam. Padao sam. Opet sam padao u to stanje iz kog više nije bilo povratka.

„Još jedan liz robe. Sad.“ Ukus je i dalje bio grozan. Prhka tekstura je i dalje bila užasna – opet mi je začepila usta. Ali sada mi je Sarina ruka na vratu bila uteha, ohrabrenje, a ne izvor nezadovoljstva. Hteo sam da poslušam. Želeo sam da joj ugodim, da je učinim ponosnom. Bilo je tu još mnogo rundi „još jednog lizanja“,pre nego što je veslo bilo čisto i Sara mi je ponovo navukla kavez na penis, zaključala me i naredila mi da ne jedem i ne pijem ništa nekoliko sati, kako bih mogao da osetim ukus svoje sperme u ustima i stomaku.

Ubrzo me je ponovo poslala na kućne poslove i upozorila da ne očekujem takvu poslasticu često. Dok sam obavljao svoje zadatke, uglavnom se sećam osećaja da sam zaista u nečijem vlasništvu. I to više nego što sam bio ranije. Da, Sara me je već posedovala nekoliko nedelja, ali sada je bilo drugačije. Sad sam znao da ne postoji ništa na šta me nije mogla naterati.

KRAJ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back To Top
Don`t copy text!