Fotograf i Novi Fetiš 3. Deo

Na krov je stigao nekoliko minuta posle 14:00h. u sredu. Vrata su već bila otključana i Sara ga je čekala pored biljaka.

„Hej, počela sam da mislim da se možda nećeš pojaviti“, rekla je sa olakšanjem.

„Izvini što si čekala“, izvinio se Stefan kad je kleknuo pored nje i izvadio aparat.

„U redu je“, odgovorila je Sara sa osmehom. „Nisi ništa propustio. Iako je plavuša sa apsurdno velikim sisama razgovarala sa spasiocem — probaj je uhvatiti pre nego što ode.“

Stefan se nasmejao dok je fotografisao. Njene sise su bile prilično impresivne… „Nema momaka tamo dole koji ti se sviđaju?“ upitao je.

„Ne baš. Spremna sam ipak da sačekam. Neki od onih slika koje si uslikao prošli put su bile zaista, zaista lepe. Svršila sam tri puta u poslednjih nekoliko dana zahvaljujući njima.“

Stefan je mentalno odvojio tu poslednju izjavu. To što je devojka otvoreno pričala o masturbaciji za njega je bilo jedinstveno iskustvo. Da je bila seks bomba, učinilo bi ga veoma nervoznim da razgovor uđe u sferu seksualnosti. A da je bila ružna, nekako bi mu se gadilo. Ali Sara nije bila bomba. Niti je bila ružna. Dakle, on je to samo uzeo za nominalnu vrednost.

„Hej, drago mi je da ti mogu pomoći“, rekao je posle male pauze.

„Hej, nadam se da to nije bilo neprimereno“, rekla je. „Samo sam pretpostavila da se oko toga vrti cela ova stvar i za tebe.”

„Oh, pa naravno“, rekao je Stefan sa osmehom.

U tom trenutku je odlučio da joj ne govori o Goranu ili njegovoj prodaji fotografija. Mislio je na jednu fotografiju: Nikolina, devojka sa časa matematike, upravo je nanela svež pedikir, njeni nožni prsti su u živoj nijansi plave, noge prekrštene, stopala opuštena u savršenom položaju da se pokaže oblik.

Proteklih nekoliko nedelja je mnogo drkao na tu sliku. Dok su se bavili ovim pitanjem, Stefan je odlučio da ga pomeri malo dalje. „Ali, to je drugačije od pukih nasumičnih slika modela ili poznatih ličnosti ili bilo čega na internetu, zar ne? Ima nešto u činjenici da su oni, kao, pravi ljudi. Oni žive ovde. I viđamo ih okolo u kampusu.“

„Oh, apsolutno!“ Sara je oduševljeno pristala. „Imam neke slike momka na časovima engleskog, kada je otkopčao košulju i pokazivao deo svog stomaka i trbušnjaka. Svaki put kada ga vidim malo se napalim razmišljajući o tome koliko sam puta svršila dok sam ga gledala, i kako on apsolutno nema pojma“.

„Ne bih mogao sam bolje to da opišem“, složio se Stefan uz osmeh. „Sada, kada bismo se samo mogli složiti oko Gurena Lagana…“

„Kao što sam rekla, to bi trebalo da bude preterano i smešno“, rekla je ona, odmah se zagrejavši na oživljavanju rasprave od ponedeljka. „To nije kliše, to je satira!“ Ponovo su pričali o animeu, ali su na kraju ušli u druge teme, uključujući obrazovanje.

Saznao je da je ona studentica matematike ali je zanima i medicina. Bizarna kombinacija, ali za to je imala dobro objašnjenje: volela je matematiku, ali je želela da zaista ima posao kada diplomira. Tako da je imalo smisla.

Razišli su se kada je sunce počelo da zalazi, ali su se tog petka ponovo sreli. Razgovarali su o video igricama, ali i porodici, rodnim mestima i detinjstvu. Sledećeg ponedeljka su se ponovo sreli i ogovarali razne profesore i hranu u menzi. I tako je nastavilo, sastajati se po nekoliko sati svakog ponedeljka, srede i petka, ćaskali i slikali polu gole muškarce i devojke.

Sara je nastavila da otvoreno priča o masturbaciji i seksu. Povremeno su spominjali svoju zajedničku ljubav prema voajerstvu, ali Stefan nikada nije spomenuo svoju posebnu ljubav prema stopalima. Postali su prilično dobri prijatelji, za prilično kratko vreme. Stefan još uvek nije osećao nikakvu romantičnu privlačnost prema njoj, a činilo se da ona oseća isto prema njemu, pretpostavljao je.

Njihova veza dobila je neočekivani preokret jednog petka popodne, u jeku razgovora o knjigama i filmovima Gospodara prstenova. „Hej, moram da idem u toalet“, izjavio je Stefan. „Možeš li da pričuvaš moje stvari?“

Fotoaparat, sočiva, objektivi i druga oprema verovatno su ukupno vredeli oko hiljadu evra, ali joj je verovao.

„Naravno“, odgovorila je Sara. „Nema problema.“

„Hvala“, rekao je Stefan dok je krenuo ka vratima.

Pobrinuo se za svoje poslove i vratio se na krov. Sara je gledala u ekran aparata, postavljenog na stativ. Nema problema sa tim. Ali kada se približio, Stefan je shvatio da ona ne gleda u trenutni pogled – ona je pretraživala biblioteku slika sačuvanih na SD kartici aparata…

„Hej, ti stvarno voliš stopala, zar ne?“ komentarisala je. Nije zvučala osuđujuće, ali je Stefan ipak bio izuzetno posramljen. Pojurio je do aparata i, videvši njegovu reakciju, ona je pustila i odjurila. Šteta je već bila učinjena, ali Stefan je ipak isključio ekran aparata i počeo da ga pakuje. Bilo ga je toliko sramota da je samo hteo da ode.

„Žao mi je“, rekla je Sara tiho. „Nisam htela da njuškam. Molim te, ne ljuti se…“

Njena iskrenost dala je Stefanu pauzu. Nije bio ljut, samo frustriran. Umirio se i seo, leđima naslonjen na sejalicu koja uzgaja kupus. „To je bre sasvim normalno“, objasnila je Sara uz nervozan osmeh. „Mislim, stvari o voajerstvu su verovatno čudnije, na fetiš skali, i to je nešto u čemu oboje uživamo. To zaista nije tako čudno.“

Stefan je teško uzdahnuo. Znao je da je ona u pravu. „Znam“, rekao je. „Samo, ti si bukvalno jedina osoba na svetu koja sada zna ovo o meni.“

„Pa hajde, pričaj mi, šta je za tebe tako sjajno u stopalima?“ upitala je. Delovala je iskreno radoznalo, bez čak ni nagoveštaja osude ili gađenja. Stefan je podigao obrvu prema njoj. Da li joj je zaista stalo, ili je samo pokušavala da ga umiri? Odlučio je da mu je svejedno. On joj je do sada bio otvoren za skoro sve ostalo, pa zašto ne?

„Postoji nešto posebno u vezi sa njima“, počeo je pomalo oklevajući. „Mislim, stopala bi trebalo da budu gruba, kvrgava i prljava. Dakle, kada su glatka, meka i čista, izgledaju mnogo… lepo.“

Sara je slušala sa željnim osmehom na licu, pa je Stefan nastavio. „I tako su nekako fino složena. Mislim… postoji toliko različitih delova koje treba ceniti. Luk i taban i jastučići prstiju. Nokti na nogama i kako se prsti šire, i njihova dužina.“

„Dužina?“ Sara ga je prekinula pitanjem.

„Pa, da, na neki način. Mislim, relativna dužina. Kao kako svi izgledaju zajedno, jedno pored drugog. I, kao, da li je drugi prst duži ili ne.“

„Nisam sigurna da pratim…“ odgovorila je Sara. „Čekaj, daj mi sekund.“ Sa izrazom blage zbunjenosti na licu, skinula je patike sa desne noge i svukla običnu belu čarapu. „Nije li veliki prst uvek najduži?“ upita Sara, pregledajući sopstvenu nogu.

Stefan se trudio da odgovori. Sedeo je, opčinjen njenom nogom i stopalom. Bilo je savršeno. Nijedno stopalo koje je ikada ranije video nije bilo potpuno bez nesavršenosti – uvek je postojala makar jedna sitnica koja je bila manje od idealne. Ali njeno stopalo je bilo besprekorno.

„Ma hajde, prestani da se igraš“, ukorila ga je, misleći da je njegov intenzivan pogled nekako šala. „Ne možeš biti impresionirani ovim mojim stopalom. Moji nokti na nogama nisu čak ni nalakirani.“

„To zapravo i nije tako bitna stvar“, objasnio je Stefan.

„Pa, šta je onda važno?” upitala je, ispruživši nogu i odmarajući stopalo samo nekoliko centimetara od njegovog krila.

„Tvoji vrhovi imaju savršen oblik – zaobljeni, ali ne previše kružni. Nokti savršene veličine – dovoljno kratki da vidim kožu vrhova, ali ne prekratki da izgledaju zdepasto. Razmak je savršen – svaki prst postaje kraći od prethodnog, ali nije kriv ili iskrivljen. Koža noge je savršena — glatka i bez vena ili sa izraženim tetivama. Tvoj luk ima savršenu krivinu. A tabani su mekani i glatki.“

Stefan je morao da se zaustavi. Nadao se da zategnutost u njegovim pantalonama nije previše očigledna.

„Ma daj Stefane, ti se zezaš sa mnom, zar ne?“ upitala je. Savijala je stopalo, raširivši prste. Stefanova erekcija se intenzivirala do skoro bolnih nivoa. Samo je odmahnuo glavom, i dalje se diveći stopalu pred sobom. „Čekaj, ti to ozbiljno?“

Stefan je svečano klimnuo glavom. „Imaš veoma, veoma seksi stopala“, rekao joj je.

Bila je zatečena ovom izjavom. Šokirana, i pomalo zbunjena. Ova reakcija je učinila da se i Stefan oseća nervozno.

„Mislio sam da si rekla da nije čudno što volim stopala“, zabrinuto je rekao Stefan.

„Nije“, odgovorila je Sara, još uvek pomalo zapanjena. „Samo… niko nikada ranije nije rekao da sam ‘seksi’…“

„Pa jesi“, rekao je Stefan, podigavši pogled ka njoj.

Sada ju je gledao potpuno drugačije. Ranije je video običnu smeđu kosu, prošaranu ispucalim vrhovima. Sada je video tamno smeđe oči i kako se slažu sa bojom njene kose. U početku je video ružne, nemoderne naočare na njenom licu. Sada je video njene meke, ružičaste usne, savršene da se ljube.

„Pa kako to da me nikad nisi pozvao da izađemo?“ rekla je, ogorčena, povukla nogu i vratila je u čarapu i patiku. „Već nedeljama se družimo celo popodne, tri dana u nedelji. Činilo se da ti se nikada ranije nisam sviđala. Sada ti se sviđam samo zbog mojih stopala?“

Stefan se namrštio i shvatio sve ovo. Osećao se zarobljenim — i ona je imala pravo. „Naravno da mi se sviđaš. Sviđala si mi se sve ovo vreme. Kao prijatelj. U pravu si, stvari su sada drugačije. Ne mogu da to poreknem. Sada mi se sviđaš kao prijatelj I mislim da si baš seksi. Dakle, zar ne možemo samo da nastavimo dalje?“

Namrštila se na ovo. Još uvek nije bila ubeđena.

„Hej, nije kao da si ti mene pozvala da izađemo, u bilo kom trenutku ovih proteklih nedelja“, istakao je Stefan. „Živimo u 21. veku — to je bila opcija.”

„Da li bi prihvatio?“ uzvratila je.

Stefan je samo slegnuo ramenima. Verovatno ne bi iako nije odgovorio.

„Subota“, rekao je. „Sutra uveče. Večera i film. Mislim da je izašao novi neki loš film o superherojima. Možemo da ga gledamo i da se sprdamo koliko je predvidljiv i neoriginalan.“

Osmesi i pauza su potrajali par sekundi.

„Nosiću patike, samo da znaš!“ upozorila je Sara uz lukav osmeh.

„Što se mene tiče, sjajno“, rekao je Stefan, uzvraćajući osmeh. „Možemo li sada da se vratimo na ruganje apsurdnom broju tetovaža na leđima onog tipa?“

Sara se nasmejala i oni su započeli svoju voajersku sesiju kao da se ništa nije dogodilo.

KRAJ 3. Dela