Tag bdsm

Bila je sredina juna i automobil se kretao kroz pokrajinu Jorkšir. Krajolik napolju je bio jednostavno divan. Bilo je kako kažu “klasično englesko vreme”, sa laganim prohladnim vetrom i suncem koje se povremeno pojavljivalo između gustih oblaka.

Ona se okreće i gleda svog Gospodara kako vozi crnu limuzinu krivudavim seoskim putevima. Tog jutra ju je probudio, naredivši joj da se spremi i da obuče haljinu koja je juče stigla poštom. Nakon što je spustila slušalicu, ustala je iz kreveta, dugo se tuširala i izašla da otvori paket.

U početku je bila u panici gledajući malu haljinu koja je bila skoro prozirna sa cvetnim dezenima, a on joj je naredio da ne nosi grudnjak ni gaćice. Obukla je haljinu, obula je potpetice i našminkala se, a zatim je stala ispred ogledala da se pogleda i pocrvenela je jer joj je haljina jedva dosezala do kolena.

Kroz haljinu niko nije mogao da joj vidi bradavice ni pičkicu, ali na dobrom, jakom osvetljenju svi bi mogli da shvate da je gola!

Sada u automobilu, pod suncem i oblačnim nebom, uživala je u svom malom putovanju, takođe joj je bilo drago što je u pitanju selo i nema mnogo ljudi u blizini da je gledaju u njenoj haljini.

Otprilike sat i po kasnije, odjednom, Gospodar je skrenuo sa glavnog na neki omanji puteljak. Zaustavljajući automobil, okrenuo se prema njoj sa velikim osmehom na licu. Kad god joj se tako osmehne, ona zna – nešto će se dogoditi…

„Uživaš li u vožnji?“ pita Gospodar.

„Da, baš je priroda lepa …“ odgovara Adrijana.

„Pa, želim da učinim da još više uživši u vožnji!“ i dok to govori, naslanja se i uzima malu plastičnu kesu sa zadnjeg sedišta i daje joj je.

Radoznalo se pitajući šta je unutra, ona otvara kesu i vadi ono što se čini kao malo plastično jaje sa zakačenom uzicom, zajedno sa kutijicom veličine zippo upaljača.

„Stavi ovo u sebe draga moja“ naređuje joj.

Ona uzima jaje, na trenutak ga iznenađeno pogleda i potom bez pogovora širi noge i ubacuje nepoznato jaje u svoju mladu vaginu. Sa haljinom koja je jedva dosezala do kolena i nosi činjenica da ne nosi gaćice, ubacivanje jajeta je bilo vrlo lako. Rukom proverava da li je jaje tamo gde ga želi.

„Ne, to nije dobro, jaje je preduboko u tebi, približi ga svom otvoru!“ rekao je.

Bez reči, Adrijana stavlja prst u sebe, približava jaje svom otvoru, sledeći njegovo naređenje. Kada je završila, on ponovo rukom proverava da li je jaje tamo gde ga želi i zadovoljan, uzima pomenutu kutijicu u kojoj je zapravo bio maleni daljinski upravljač.

Bez reči, vraća automobil u pogon i odlazi na glavni put. Adrijana je iznenađena. Može da oseti malo jaje u sebi, ali ništa se ne dešava. Pita se kada će da ga uključi ali njega tada zanima samo vožnja i brzo, ona to zaboravlja. Sve dok…

Vozili su se skoro sat vremena kroz predivne predela i ona nije primetila ruku gospodara dok ju je skidao sa volana da bi uključio daljinski upravljač. Odjednom je počela da oseća malo zujanje u sebi. Vrlo, vrlo tiho zujanje.

On i dalje vozi ne gledajući je, ne skidajući pogled sa puta, ali se malo osmehnuo. Dugo vremena malo jaje je zujalo u njoj. Nije dovoljno da je potpuno napali i dovede je do orgazma, ali dovoljno da u njoj stvori taj lep osećaj.

Međutim, posle nekog vremena, ovo malo jaje je sve više napaljuje. Sada se bori sa željom da si dopusti da dođe do tačke kada bi sebi mogla dopustiti to zadovoljstvo svršavanja, i bez razmišljanja dovodi ruke do svoje pice i počinje polako da se masira.

„NE! Ne radi to!“ – viknuo je na nju i za trenutak sklonio pogled sa puta usled čega je propustio da se zaustavi na znak stop na raskrsnici … a tamo je naravno bio parkiran policijski automobil!!!

„Žao mi je gospodaru!“ – izvinjavala se dok je on usporavao i ubrzo se parkirao sa strane jer mu je policijski auto signalizirao.

„Ššššš! Tišina!“ rekao je, „zatvori noge i ne pravi zvuk sa njima!“

Adrijana zatvara noge, neposredno pre nego što oseti kako jaje u njoj vibrira kao ludo. Gospodar je uključio uređaj na maksimum! Efekat na nju je bio poražavajući. Ona će jebeno svršiti. Toliko ju je zadirkivalo malo jaje koje vibrira u njoj, da je bilo nepodnošljivo.

„Dobro jutro gospodine, mogu li dobiti vašu vozačku i saobraćajnu dozvolu, molim vas?“ pita policajac na prozoru.

Vrlo mirno, spušta prozor i policajcu daje papire. Ali za Adrijana to nije tako lako, jaje u njoj je potpuno izluđuje. Ubeđena je da zujanje jajeta mogu svi da čuju. Ona ne zna kako da se nosi sa ovim. Želi da svrši, ali policajac koji gleda papire njenog gospodara čini je nelagodnom.

Zaista treba da svrši, jaje je tako efikasno u njoj. Policajac primećuje da je gospodar osoba od važnosti i vraća mu papire sa zahtevom da bude malo pažljiviji. Izvinjavajući se, Gospodar ga uverava da se to više neće ponoviti, i ubrzo pali automobil i kreće u vožnju gledajući u ogledalo da vidi da li ga je policajac sledi.

Zadovoljan što policajac ostaje na raskrsnici, okreće se i na trenutak je pogleda svojim tamnim očima pre nego što se vrati pogledom na put.

„Mala, umalo si nas uvalila u veliku nevolju malo pre“ zaustavlja auto na malom putu koji vodi ka nekom selu.

Videvši ovo, Adrijana, koja se i dalje bori s potrebom da svrši, gleda svog gospodara, vrlo zabrinuta …. „Žao mi je gospodaru!“ ona počne da govori, ali on je zaustavlja prekornim pogled i ponovo nastavlja vožnju…

Zaustavivši se ispred zgrade koja liči na lokalni restoran, okreće se i gleda je sa još jednim svojim osmehom, „dozvoljavam ti da nešto pojedeš.”

Uplašena od moguće kazne, ona žuri iz automobila. Na svojim visokim potpeticama, kratkom haljinom, i jajetom koje još uvek bruji u njoj, Adrijana je veoma teško hodala. Nekoliko puta je osetila kako jaje počinje da joj izmiče, tako uzbuđena i tako mokra, ali vrlo tiho i diskretno, gura jaje nazad u sebe, pazeći da je niko toliko ne primeti.

Toliko joj treba da svrši, toliko da je boli, a bradavice su joj bile tako tvrde i uspravne da ih svako može jasno videti kroz njenu haljinu. Zagrlivši je oko struka, otvara vrata i uvodi je unutra; ugledavši ih mladi konobar kreće prema njima i vodi ih prema slobodnom stolu. Predao im je jelovnike, i odmakao se čekajući da naruče.

Kraj 1. Dela

„Želim tvoje lice dole u tom neredu. Pogledaj to. ODMAH.“

Šta dođavola? OK, šta god, pokoravaću se dok ne budem mogao da donesem odluku. I tako… počeo sam da se saginjem. To mi se činilo toliko pogrešnim, da mi je trebalo mnogo snage i volje samo da bih se počeo kretati, početi saginjati i pomicati lice prema podu. Svaki deo mene je želeo da se odupre. Još uvek nisam bio siguran zašto to i dalje radim, osim želje za nečim novim, početne želje da se pet nedelja svakodnevno pokoravam ovoj mladoj ženi.

– Da, gospođice Sara. Iznenadilo me je što sam to rekao. U ovom trenutku mi se činilo automatskim, urezanim u mene. Savijao sam se dok mi lice nije bilo par cm od mog nereda na veslu. Odjednom sam osetio Sarinu ruku na potiljku, snažno me gurajući, spuštajući. O moj bože, miris. Bilo mi je gadljivo.

„Rekla sam licem u tvoj jebeni nered, robe.“

Zadržao sam dah. Miris, tako blizu, ubijao me je, a Sarina ruka na potiljku me je svakom sekundom činila besnijim. Zvuk njenog glasa postajao je više od iritantnog. Pokušavao sam da je ne mrzim.

„Da li si me čuo?“

Nisam želeo da otvorim usta. Nisam mogao da se borim protiv toga zauvek. Morao bih ili da počnem da se pokoravam, ili da samo kažem Sari da je sve gotovo. Ipak, nešto iznutra me nateralo da odgovorim, neki ukorenjeni instinkt.

„Da-da. Da, gospođice Sara.“ Iza toga nije bilo emocija. Reči su se osećale mrtvima. Udišući miris sperme, trudio sam se da budem miran. Sara bi opustila stisak na mojem vratu, i svaki put kad bi to učinila, pokušavao sam da smirim svoj bes, pokušavao da ga ignorišem, ali svaki put bi opet stegnula stisak.

Duboko sam udahnuo, što je pogoršalo stvari, i pokušao sam da ne gunđam.

„Robe.“ Govorila je direktno i odlučno, pravo u moje uho. Sara je uvek bila opasna, i više nego ikada u mojoj istoriji s njom, mogao sam da čujem njen vrlo blagi akcenat u njenom glasu. „Podsetiću te na neke stvari o kojima moraš odmah da razmisliš. Ti. Jesi. Moj. Rob. Ti si MOJ rob. POSEDUJEM TE. Posedujem tvoje telo. Posedujem tvoj um. Ti si MOJA imovina i neću te pustiti. Nećeš pobeći, pa nemoj ni RAZMIŠLjATI da ovo sada prekineš. Ne odgovaraj, samo slušaj. “

Duboki uzdah. Navikao sam se na ovaj miris, ali ne i na ova osećanja. „Znam da je ovo čudno, teško vreme za tebe. Postoji razlog zbog kojeg robovi ne svršavaju često. Ali ti si mi isto toliko rob nakon ejakulacije kao i pre. Ako tvoje ropstvo zavisi od seksualnih osećanja da bi se pokrenuo, pa to zapravo i nije nikakvo ropstvo. Ono što trenutno osećaš, ova pobuna u tebi, privremena je.. “

Toliko sam želeo da se podignem i zgrabim Sarinu ruku, sklonim je sa svog vrata i podignem lice izvan ove sperme. Mrzeo sam osećaj njene ruke na sebi. Mrzeo sam to. Ukorenjena poslušnost me jedino sprečavala da to učinim.

„Ovo je važno vreme za tebe, robe. Najvažnije vreme.“ Koliko god mi je bilo mrsko da klečim ovde s licem u svom semenu, učinio sam mnogo teže stvari za Saru. Predobro sam sebe poznavao. Koliko god se osećala ogorčeno, koliko god izgledala mrtva kao moj uobičajeni pokorni nagon, nisam bio borben ni ratoboran.

Po svaku cenu sam izbegavao sukob. Takva sam osoba bio. Nisam hteo da odgurnem Sarinu ruku, ustanem i zahtevam da se prekine ovaj aranžman o ropstvu upravo ovde i upravo sada. Znao sam da ću razmisliti i dati sebi vremena. Ali u tom trenutku sam se borio sa sobom. Naježio sam se i umro unutra. Penis mi je visio mlitav, čudna i vanzemaljska senzacija. Osećao sam se praznim.

„Ko si ti?“

Duboko sam uzdahnuo. „Ja sam vaš rob, gospođice Sara.“

„Ko te poseduje?“

„Posedujete me VI, gospođice Sara.“

Za razliku od ranije, reči su se osećale beživotno u mojim ustima.

„Eto, a sad moraš još nešto da uradiš. Napravio si nered na ovom veslu. Očekujem da sve oblizeš i progutaš.“ Odjednom je moja strategija pasivnog prihvatanja došla do krizne tačke. Moja trenutna reakcija je bila oh, ne, nikako, jebeno, apsolutno ne, nikad za milion godina, moraš da se šališ, nema šanse da to učinim, ne, neću to učiniti . ne ne ne ne ne!

Ono u šta se ovo zapravo prevelo bilo je guranje mog vrata prema Sarinoj ruci, najjače što sam mogao, dok sam ispuštao glasan, očajnički jecaj kroz zatvorena usta.

“ STOP!“ Sara me je tako čvrsto uhvatila za vrat da sam osetio neku vrstu oštrog nervnog bola. Njen palac i mali prst duboko su se zarili u moj vrat. Kad je napokon opustila ruku do njenog uobičajenog čvrstog stiska, laknulo mi je, ali dugotrajni bol me zapravo ostavio da jecam.

„Tako rob nipošto ne sme da reaguje! Da li razumeš?“ Samo sam nastavio da plačem. „Dopustila sam ti da doživiš orgazam. To je privilegija. Nisam ti morala dozvoliti. To nije nešto na šta imaš pravo. Ali kad to učinim, ti to poližeš. To rade robovi. Sad, pritisni jezik na jebeno veslo, pravo u svoj nered “.

O bože, možda sam se trudio da je ne mrzim, ali nisam uspeo. U tom trenutku sam je mrzeo. Zvučala je tako vlastodušno, glas joj je ridao, nikako nisam to hteo uraditi.

„SADA, Robe.“ Nije se moglo izbeći. Koliko god sam se toga plašio, prezirao sam sebe zbog toga i mrzio Saru što me je na to naterala, spustio sam lice i pritisnuo jezik uz tvrdo drveno veslo, u svoj nered. Gorka, slana, ljigava, odvratna. Neka vrsta hladnoće prošla mi je celo telo… drhtao sam. Sara me uhvatlai za vrat malo čvršće i rekla: „Sad progutaj ono što ti je na jeziku“.

Podigo sam jezik sa vesla, a stvari na mom jeziku ostale su zalepljene za drvo u lepljivoj, žilavoj vezi. Kukao sam, a Sara se nasmejala. Nekako sam spermu ubacio u usta. Iskreno sam pokušao da progutam, ali iz nekog razloga mi je sva pljuvačka u ustima nestala.

Nekako sam gurnuo sluz prema zadnjem delu grla, ali jednostavno se zalepila. Trudio sam se i trudio se, osećajući se sve više i više odvratno. Konačno, stvorilo se malo pljuvačke. Pokušao sam ponovo da progutam – ali jednostavno nisam uspevao.

Tekstura je bila grozna, možda i gora od ukusa. Bilo je poput šlajma, ali nekako još gore. Konačno sam ponovo progutao krenulo je dole. Deo je prošao a deo se zaglavio u grlu. Bio sam jadan, postiđen i zgađen. Sarina ruka na mom vratu bila je stalni podsetnik na moje poniženje.

„Sad još malo liži i progutaj.“ Glas mi je zadrhtao. „Da, gggospođ… Sara.“ Pritisnuvši jezik o veslo, lizao sam. Problem je bio u tome što je moj jezik samo gurnuo celu spermu ka napred. Morao sam zabiti jezik u sredinu, povući ga nazad, pokušati ponovo. Trebalo je dosta truda, a uspeo sam samo da ubacim malo toga u usta.

Držao sam je u sebi, obrađivao je prema zadnjem delu jezika, i dalje gadljiv kao i pre, i pokušavao da progutam. Posle još petnaest ili dvadeset sekundi, većinu toga sam pokupio.

„Opet!“

O dragi bože. Ovo je bilo tako grozno. Sperma se utiskivala u rupice na veslu i razmazivala se po celom drvetu mrljajući crnu boju. I sve je to ulazilo u mene. Sarina ruka me ponovo stegnula za vrat. Nakon što sam ovaj put konačno progutao, progovorila je. „Robe, znaš da te neću pustiti dok ti svaki poslednji delić ove sperme ne bude u stomaku. Tamo gde i pripada.“

Duboko sam udahnuo. Nešto u vezi sa onim što je rekla i kako je rekla me je jako pogodilo. Bilo je to preopterećenje ponižavanjem. Ispustio sam mali jecaj, pa još jedan, i tada sam tek mogao da govorim. – Znam, gospođice Sara.

„Opet.“ Još jedno lizanje, još jedno umalo povraćanje, još jedan odvratan pokušaj gutanja, još jedna borba za njegno spuštanje niz grlo. Strašno, apsolutno grozno.

„Još jedan liz, Robe.“

Još jedan liz. Pokušao sam malo veći. Bilo je užasno. Trebalo mi je zauvek da progutam, i shvatio sam da ne mogu toliko da uzmem odjednom.

„Još jedan. Ne žuri se, Robe.“ O Bože. Bar sam prestao da plačem. „Još jedan liz, Robe. Ovo su pravi robovi. Navikni se.“

I nešto je počelo da se okreće. Sarin tanak, visok glas, ono što je samo minut ranije zvučalo tako prelično, tako rešetkasto, sada je zablistalo samo dodirom autoritativnog, zapovedničkog glasa kojeg sam se setio.

– Da, gospođice Sara. I dok sam ponovo spuštao jezik, ližući malo više sperme, osećalo se malo manje kao užasan posao, a malo više kao prilika da je poslušam. Padao sam. Opet sam padao u to stanje iz kog više nije bilo povratka.

„Još jedan liz robe. Sad.“ Ukus je i dalje bio grozan. Prhka tekstura je i dalje bila užasna – opet mi je začepila usta. Ali sada mi je Sarina ruka na vratu bila uteha, ohrabrenje, a ne izvor nezadovoljstva. Hteo sam da poslušam. Želeo sam da joj ugodim, da je učinim ponosnom. Bilo je tu još mnogo rundi „još jednog lizanja“,pre nego što je veslo bilo čisto i Sara mi je ponovo navukla kavez na penis, zaključala me i naredila mi da ne jedem i ne pijem ništa nekoliko sati, kako bih mogao da osetim ukus svoje sperme u ustima i stomaku.

Ubrzo me je ponovo poslala na kućne poslove i upozorila da ne očekujem takvu poslasticu često. Dok sam obavljao svoje zadatke, uglavnom se sećam osećaja da sam zaista u nečijem vlasništvu. I to više nego što sam bio ranije. Da, Sara me je već posedovala nekoliko nedelja, ali sada je bilo drugačije. Sad sam znao da ne postoji ništa na šta me nije mogla naterati.

KRAJ

Nekoliko sati kasnije, završio sam sa poslom i kleknuvši pred Sarom, osetio sam kako mi njezina ruka lagano dodiruje bradu, podižući lice u susret njenom pogledu. Blagi osmeh, jedva primetan. „Robe, mislim da je prošlo dovoljno vremena. Jesi li spreman za poslasticu?“ Srce mi se vinulo. Pitao sam se da li misli ono što sam mislio i ja.

„Da – da, gospođice Sara!“

„Obuci se, robe. Naći ćemo se u ormaru za odlaganje za petnaest minuta.“ – Svaki stan ima svoje odlagalište nešto tipa garaže, u maloj odvojenoj zgradi. Tesna i uska, sa prigušenom sijalicom iznad glave, a jedinica koja je pripadala Sari i njenom dečku sadržala je nekoliko kaca i kutija, ali uglavnom je bila prazna.

Ušao sam pomoću svog ključa. Bio sam tamo već nekoliko puta, kad mi je Sara naredila da premestim stvari ovde ili da ih vratim odavde. Uključivši svetlo, zakoračio sam unutra, pustio da se vrata zatvore, kleknuo na goli betonski pod i čekao Saru. Priznajem, nadao sam se. Nisam znao kako će seksualno oslobađanje biti za mene, ali kad sam postao Sarin rob, obećala mi je da će moje ejakulacije biti retke i da će biti nadgledane.

Nikada se ne bi dogodile bez njenog odobrenja, nikada izvan njenog prisustva i nikada u njenom stanu – bila je zgrožena od ideje da to radim tamo. Tako sam se prirodno pitao da li sam zato bio ovde. Opet sam osetio kako se dižem unutar mog kaveza za penis. Čekao sam, pa još malo. Počeo sam da se znojim iako je bilo hladno u tom klaustrofobičnom prostoru.

Konačno, vrata su se otvorila. Ušla je Sara, lepa kao i uvek, sada u tankoj sivoj pamučnoj jakni. Zaobišla me je i stala preko puta mene. Nosila je veliki ruksak koji je odmah otvorila vadeći veslo. Pruživši ga prema sebi, znao sam šta treba da radim. Sagnuo sam se i poljubio kraj vesla, čvrsto i polako. Sara je zatim spustila veslo, ravno na betonski pod, ispred mene.

„Skini se, robe. Sad moraš biti go.“ – Da, gospođice Sara. Odmah sam se skinuo, što sam brže mogo. U roku od jednog minuta bio sam potpuno go pred Sarom, izuzev kaveza koji je uvek bio prisutan na mom penisu, nečega što se sada osećalo kao deo mene. Sara mi je dala znak da joj dam odeću. Uzela ju je i strpala u ruksak, zatvorivši ga patentnim zatvaračem i odloživši ga iza sebe.

Završio sam sa onim što je naredila, ponovo sam kleknuo. „Robe, odlučila sam da ti ponudim poklon. Pustiću te da ejakuliraš.“ Nasmešio sam se, pa čak i malo zadrhtao. Verovatno sam se skoro nasmejao i izgledao super glupo. „Hvala vam, gospođice Sara!“

„Da. Samo zapamti, ovo je poklon. Ti si rob. Nemaš pravo to da radiš. To nije pravo, pa čak ni privilegija. Samo poklon, jer sam zaključila da želim da budem fina prema tebi… u granicama naravno. Razumeš li, robe? “

„Da, gospođice Sara. Hvala vam, gospođice Sara!“ Posegnula je u džep farmerki i izvadila maleni ključ. „Ustaj.“ – Da, gospođice Sara. „Stavi ruke iza leđa. Ne možete se dodirivati, čak i nakon što vas otključam.“ – Da, gospođice Sara.

Pazeći da me ne dodirne direktno, Sara je jednom rukom uhvatila mali katanac preko mog kaveza. Drugom je ubacila ključ i okrenula se, otvorivši ga. Pažljivo ga je izvadila, ostavivši ključ u bravi i stavila oba u džep farmerki. Zatim je polako uklonila čvrsti metalni plašt i stupove pričvršćene za njega iz prstenova iza mojih jaja, klizeći ga niz moj penis, izlažući ga slobodi prvi put u pet nedelja.

Odjednom sam se osećao krajnje samosvesno, još golišavije nego ranije. Sara je pogledala dole i nasmešila se. Toliko dugo u plaštu, zaboravio sam kakav je osećaj biti ogoljen potpuno. Bilo je potrebno malo truda i volje da me spreči da pomerim ruke na prednju stranu i da se ne pokrijem. O dragi bože.

Sara se povukla korak unazad, samo me gledajući sa smešnim osmehom, a ja sam se osećao previše golo, previše nervozno da bi čak i bio uspravan. Progutao sam glasno, nespretno. Ostavila je prsten još uvek zaključan na mestu iznad mojih jaja. Bože, osećao sam se smešno. Tako krajnje posramljeno. Sara je počela da govori. „Robe, evo kako ovo funkcioniše. Kad ti kažem, leći ćeš, ravno na pod i pustiti da vrh penisa dodiruje ivicu vesla. Penis NE SMEŠ dodirnuti rukama. Umesto toga, omogućeno ti je da pomeraš telo napred-nazad po podu i trljaš penis duž vesla. Kada ejakuliraš, to ćeš učiniti na veslu. RAZUMEŠ LI? “

– Da, gospođice Sara. Oh, bože, ovo će biti ponižavajući način, pomislio sam. Nešto čudno se, međutim, dešavalo. Sva ova sramota delovala je na mene, ali na drugačiji način nego samo minut pre. Postajao sam uspravan, uspravniji nego što sam to mogao nedeljama. Nisam imao vremena da se zadržavam na toj pomisli, dok sam čuo kako mi je Sara rekla da se spustim na pod.

Hladan, tvrd, prašnjav beton. Pustio sam celo svoje golo telo da se spusti, ležeći ravno uz groznu površinu, stavljajući ruke pored lica. Lebdeo sam dok nisam pronašao položaj koji bi omogućio da se vrh mog kurca namesti na kraj vesla. Pritiskom na njega, nekako me zabolelo. Drvo vesla po sredini mog tela, drška mu je bila gotovo na mom vratu, telo duž grudne kosti, nelagodno se pritiskajući između mene i betona. Pogledao sam direktno prema podu u Sarine cipele dok mi je stajala skoro direktno nad glavom.

Udarila me je malo po čelu, a ja sam okrenuo glavu tako da sam gledao u stranu. „Robe, možeš početi.“ – Hvala vam, gospođice Sara. Počeo sam da klizim duž vesla. Nije baš uspevalo, a bolelo je još gore. Pokušao sam da se povučem i skliznuo sa kraja. Gurnuo sam se i postavio se ponovo, pokušavajući ponovo da kliznem.

Tada sam shvatio da moram malo da podignem kukove. Bolje, ali veslo je pokušavalo da klizi sa mojim penisom. Ovo je bilo super frustrirajuće. Sara mi se otvoreno smejala. Posle još malo pokušaja i izvijanja, pronašao sam najbolji način za to. Morao sam snažno da pritisnem gornji deo tela, prsa i ramena, da bih veslo držao čvrsto na podu, klizio sam penisom po njemu.

O moj Bože, osećaj klizanja po obojenom drvetu nikada se nije osećao tako divnim. Upalilo je malo, nekako. Konačno, Sara mi se smilovala. Prekoračivši mi glavu, provukla je stopalo ispod mojih grudi i pritisnula cipelu na dršku vesla, držeći je mirno. Konačno sam gladio mirnu, tvrdu podlogu.

Sarin podrugljivi smeh zapravo je bio ohrabrenje i u roku od minutu ili dve, tako brzo, mnogo brže nego što sam očekivao, činilo se kao da je odjednom eksplodiralo nešto po celom kraju vesla.

Oduvek sam voleo, apsolutno voleo ideju, sliku, čak i praksu potčinjavanja prirodnoj prevlasti. To je razlog zašto sam konačno, počeo da živim ovaj život. Ali orgazam vam može učiniti smešne stvari, nekako razbistriti glavu, preoblikovati mozak na neki način. Zbog čega sam se zapitao, dok sam ležao u lokvi sopstvenog ejakulata na vrhu vesla na hladnom tvrdom betonskom podu, zašto bih tačno pustio da se moj život toliko dugo vrti oko ovog vesla.

Zašto bih dopustio da posvećenost tome i strah od njega traju mnogo duže od puke sesije igre. Mislim, jednostavno sam se osećao čudno. Bilo mi je teško – celo telo mi se osećalo tako teško na podu, na ovom tvrdom veslu zaglavljenom ispod mene. I ova vrlo mlada žena koja je stajala nada mnom, bila je lepa i bila je inteligentna, ali je bila i vrlo okruta.

I bez stalne seksualne napetosti i frustracije, jednostavno sam se osećao čudno. Zaista čudno. Bilo mi je hladno. Bio sam – pa, postiđen, ali to je blaga reč. I pitao sam se šta sam dođavola radio poslednjih pet nedelja.

„Gore na kolena“. Davala je naređenja. Nisam ništa rekao. „GORE NA KOLENA, SADA!“ Polako sam se podigao. Još uvek nisam ništa rekao. Nisam znao šta želim da radim, ali nisam želeo da se sada borim. Podignuo sam pogled prema Sari. Bože, izgledala je zlobno. Osećao sam se tako smešno, kao nikada pre. Ovo nije bila vrsta poniženja koja je pokrenula moje služenje Sari. Ovo je bilo nešto drugačije, nešto mračno i ogorčeno. Želeo sam da sve to očistim, obučem se što sam brže mogao i pretvaram se da se ništa od toga nikada nije dogodilo. Ali naravno, Sara je imala moju odeću. Spremala se još jedna kazna?

KRAJ 2. Dela